Kurkuma

Kurkuma je biljka poznata i pod nazivom „indijski šafran“, pripada porodici đumbira i uglavnom se uzgaja i bere u jugoistočnoj Aziji. U većini slučajeva, korenje se tamo suši, a zatim usitnjava u prah, ali može se i sirovo preraditi.

Začin kurkuma koji se koristi širom sveta uglavnom dolazi iz Indije, gde se koristi u brojnim jelima za začinjavanje, ali i za bojenje. Kurkuma je postala poznata u Evropi u srednjem veku i od tada je popularna ne samo kao začin, već i kao lekovita biljka i boja.

Koren kurkume pripada porodici đumbira. Postoji oko 80 različitih vrsta širom sveta. Začinska biljka visoka je 0,9 do 1,5 metara i ima jake listove sa stabljikama i cvetove od ljubičaste do bele boje.

Začin je napravljen od mesnatog korena biljke, koji se suši i melje. Uprkos njegovoj vezi sa đumbirom, kurkuma nema oštar, već blago začinjen ukus.

Koliko je zdrava kurkuma

Dok je kurkuma kod nas uglavnom poznata kao začin, kurkuma je važan lek u indijskoj i kineskoj medicini. Ulje lekovite biljke deluje protivupalno. Međutim, kurkumin je još efikasniji od ulja kurkume.

Kurkumin je najvažniji sastojak tradicionalne lekovite biljke, koja se prvenstveno koristi kao farmakološki aktivni sastojak i sadrži mnoštvo aktivnih sastojaka koji pomažu zdravlju i deluju protivupalno.

Brojne studije su već dokazale lekovita svojstva kurkume. Naučne studije su pokazale da je supstanca kurkumin jednako efikasna protiv upala u ljudskom telu kao i uobičajeni lekovi, na primer aspirin ili ibuprofen.

Kurkuma deluje antioksidativno

Slobodni radikali reaguju sa organskim supstancama poput masnih kiselina, proteina ili DNK i na taj način mogu da izazovu bolesti i ubrzaju procese starenja. Antioksidanti štite telo od slobodnih radikala.

Pored toga što je antiinflamatorni, kurkumin ima i moćna antioksidativna dejstva. Zbog svoje hemijske strukture, kurkuminoidi mogu neutralisati slobodne radikale. Pored toga, kurkumin takođe promoviše aktivnost vlastitih antioksidanata u telu.

Kurkuma smanjuje rizik od bolesti mozga

Studije pokazuju da je kurkumin efikasno sredstvo za odlaganje ili čak sprečavanje bolesti mozga i starosna ograničenja u funkciji mozga. Kurkumin pospešuje reprodukciju nervnih ćelija i smanjuje bolesti i oštećenja mozga.

Smanjuje rizik od srčanih bolesti

Bolesti srca su jedan od vodećih uzroka smrti širom sveta. Bolesti srca su veoma složene i na njih utiče mnogo različitih faktora. Pokazano je da kurkumin može smanjiti rizik od srčanih bolesti kao i da smanjuje nivo holesterola.

Zbog svog efekta jačanja endotela, kurkumin sadržan u kurkumi smanjuje rizik od srčanih bolesti.

Kurkuma smiruje stomak

Ovaj začin, posebno polifenolski kurkumin koji sadrži, pomaže u ublažavanju probavne smetnje i umiruje stomak. Kurkuma pospešuje varenje masti u želucu i crevima i na taj način sprečava nadimanje i nadimanje nakon jedenja hrane sa visokim udelom masti. Naučno je dokazano da kurkuma pomaže u poboljšanju varenja i smiruje stomak.

Doziranje kurkume

Da biste imali koristi od efekta čudotvornog korena, treba da se pridržavate pravilne primene i doziranja. Sušeni prah kurkume je najčešće korišćen. Preporučeni dnevni unos je 1 do 3 grama. Kurkuma u ​​prahu telo vrlo brzo razgrađuje. Sastojak kurkumin nije rastvorljiv u vodi i teško se apsorbuje. Zbog toga treba da rasporedite unos kurkume tokom celog dana.

Kurkumu treba uzimati i sa crnim biberom. Piperin koji sadrži odgovoran je za činjenicu da se kurkumin, koji je vredan za telo, apsorbuje 20 puta bolje.

Kombinacija sa uljima kao što su kokosovo ulje ili maslinovo ulje takođe poboljšava sposobnost apsorpcije tela. Trenutno je popularno piće „zlatno mleko“, poznato i kao kurkuma latte, čiji recept uključuje kašiku kurkume u prahu i dovoljno mleka, kao i kašičicu kokosovog ili bademovog ulja. Te masti pomažu aktivnom sastojku kurkuminu da bolje uđe u naš krvotok.

Ema.rs vam želi da budete zdravi i lepi….

Pratite nas i na instagramu i facebooku